Dobrodošli na sajt www.vinarijavalcic. Kao prvo, svima koji su već napravili spisak planova i želja za narednih 12 meseci, nadamo se da vam se želje ostvare, barem veći broj. Oni kojima planiranje nije jača strana, neka se uzdaju u sreću. Posle životnog inskustva (napunih 70 godina), mislim da je na prvom mestu poželeti bliskim ljudima MIR U KUĆI, zdravlje i sreću.
Ali, da nastavim sa pričama o vinu. Na sajtu vino.rs, uočio sam članak „Ima li spasa za vinare (ako nisu organski ili autohtoni)“, autora Branislava Anđelića. Sumirano, autor navodi da je vinarska industrija u teškoj krizi, da Francuzi dobijaju subvencije za krčenje vinograda (preko 100.000 hektara), da su proizvodnja i potrošnja vina na najnižem nivou od 1961. godine, da propadaju velike globalne vinarske kompanije, da su slični trendovi uočeni i u Srbiji…
Ista tema ali iz druge perspektive. Kao prvo, zabluda je da vinarija donosi veliki profit. Postoji lepa rečenica: „vinograd i vinarija se sade odnosno prave za narednu generaciju“. Dakle, onaj ko posadi vinograd može da očekuje prvi značajan rod tek posle desetak godina. Slede godine negovanja vina i osvajanja medalja na takmičenjima gde ocenjivači ne znaju čije vino ocenjuju. To znači da treba da prođe najmanje 15-tak godina do prvih rezultata u smislu isplativosti. Za to vreme, stalno se ulaže novac i rad. Za to vreme, a često i duže odgonetaju se tajne enologije.
Podsetio bih da je od kada je napravljeno prvo vino od fermentisanog grožđa (Kina), prošlo više od 7000 godina. Za to vreme, smenjivali su se kriterijumi i prilazi životu, hrani, modi, lepoti, piću, transportu… svemu. Kažu da će veliki broj profesija i zanata u narednim godinama praktično nestati. Samo je vino ostalo isto: fermentisani sok od grožđa. I koliko god da se trudimo, mi još uvek ne znamo šta je vino. Znamo da preko 1500 supstancija ulaze u sastav vina međutim, ako tim supstancijama dodamo vodu, ne dobijamo vino. Što se tiče trendova u pijenju vina, smenjivala se moda pijena belih, crvenih i roze vina, sa manje ili više šećera, tanina, aroma… Međutim, moda je za one koji je prate. Osnovne vrednosti ostaju vezane za one na čiji karakter ne utiču modni vetrovi.
U istom članku, navodi se da nova generacija (Z) uglavnom pije energetska bezalkoholna pića čija prodaja raste. Da li ste se zapitali, šta se to nalazi u tim pićima. Koliko vremena treba da se „smućka“ manji ili veći broj veštački sintetski proizvedenih supstancija (kofeina, vitamina…) u definisanim proporcijama i doda voda. Da li znate cenu koštanja tih supstancija i što je najznačajnije, kakav je uticaj na vaše zdravlje u dužem periodu vremena konzumiranja?
Ako mogu da nametnem zaključak. Proći će i moda energetskih i kakvih god pića. Uveren sam da će i u narednim vekovima, vino kao prirodan proizvod poljoprivrede i vinarske industrije i dalje zauzimati svoje mesto. Svakako prvo, i to za one koji manje obraćaju pažnju na trenutne trendove i modu, a više na svoj karakter i kvalitet života. Zato, kolege vinogradari i vinari, izdržite jer jednom kada se iskrči vinograd i ugasi vinarska proizvodnja, treba nekoliko decenija i često generacije da bi se obnovila tradicja proizvodnje dobrih vina. Bitno je širiti kulturu pijenja vina, ukazivati na značaj vina kao alkoholnog pića i raditi na edukaciji potrošača.
[/vc_column_text][/vc_column][/vc_row]