Poštovani ljubitelji vina,
Laik bi rekao da kada se obere grožđe koje završi fermentaciju i kada se ocedi samotok, onda ima manje posla u vinogradu i vinariji. Mi koji se bavimo uzgojem grožđa i koji samo od svog grožđa pravimo vino, znamo da nema ni trenutka odmora. Naravno, kandirana višnja, kao ukras na torti je svakako zlato u Beču (AWC Vienna, spring testing 2026; pogledajte https://awc-online.awc-vienna.at/winery/2026/7754 ). Dakle što se tiče novosti, obezbeđena je zlatna medalja za ovu godinu pri čemu je svaka „berba“, počevši od 2015. kada smo po prvi put izašli u svet, do sada bila barem jednom „zlatna“.
U našu ponudu uvodimo „arhivska“ vina. To su Lot 17.1 (93 poena tj. dvostruko zlato u Slovačkoj) i Lot 18.1 (90.8 poena u Beču ove godine). Ko želi da ima u svojoj vinoteci ova vina neka se javi.
Od ove godine, tačnije sa berbom prošle godine, probaćemo da napravimo fortifikovano vino. Osnova je naš roze, sa nešto nefermentisanog šećera i sa dodatim destilatom grožđa (grappa), do 18%. Drži se više od godinu dana u otvorenim buradima. Na Zemunskom salonu vina, ovo je vino naišlo na dobar odaziv onih koji su ga probali. Naročito su se lica devojaka širila u osmeh pri prvom gutljaju.
Da nastavimo sa pričama o vinu. Za ovu priliku, postavio bih pitanje: Šta je to što pomoću naših čula tražimo u vinu? Opšte je prihvaćeno da postoje desetak osnovnih karakteristika vina. To su: boja, buke, balans, finesa, svežina, telo, personalnost, snaga, kiselost i zrelost tj. odležalost.
Boja vina. Kada se po prvi put susretnemo sa nekim vinom, a pre no što se prihvatimo čaše uočavamo boju. Naravno, jednim delom boja može da zavisi i od debljine stuba vina u čaši pa otuda neka vina, kada su u tankim čašama, imaju jednu (svetliju) boju. Kada su u većem sudu, isto vino ima drugačiju, često tamniju nijansu boje. To može da se primeti kod traminca ili tamjanike, a u čaši možete da proverite kada iz profila pogledate površinu vina tzv. meniskus, uočićete na primer kod tamjanike, crvenkastu notu.
Uopšteno, boja vina ima manji značaj u poređenju sa ukusima. Međutim, prilikom procene vina boja može da bude značajan i manje-više potcenjen indikator kvaliteta i to zato što je pigmenti u vinu, povezani sa razvojem, ekstrakcijom i sazrevanjem aroma vina. Boja može da pruži podatke o kvalitetu date godine (berbe) i sorti grožđa, intenzitetu aroma i metodama proizvodnje i sazrevanja vina. Naravno, ako se radi o prirodnim pigmentima grožđa i vina.
Boja je često indikator količine tanina pa tako duboka i tamna crvena boja posledica je veće količine fenolnih jedinjenja. Kiselost (plavičasta nota) i odležalost (braon boja) vina se takođe mogu da procene na osnovu boje.
Procena boja vina, osim estetskog prilaza treba da bude zasnovana na dobrom poznavanju hemije vina. Sva crvena vina poseduju prirodne pigmente koji se nalaze u opni zrna grožđa i/ili u pulpi (mesu zrna) i genetski su dati za datu sortu. Osim ovog faktora, na boju utiče selekcija pojedinih klonova, način orezivanja i primena đubriva u vinogradu. U vinariji, proces proces proizvodnje vina treba da maksimalno utiče na potencijal dobijanja željene boje vina. Na posletku, odležavanje vina i to kako dužinom trajanja tako i uslovima u vinariji, imaju uticaja na boju a samim tim i na ukus, arome i miris vina.
Tekstovi koji se odnose na boje vina daju nam bezbroj nijansi od maltene bezbojne tečnosti pa do vina crne boje. Za potrebe naše „priče o vinu“, zadovoljićemo se sa osnovnim bojama koje nisu u vezi sa sortom grožđa već više se odnose na vrstu vina:
Levo: Mlado sveže vino
Desno: Starije belo vino; moguće barikirano
Levo: Rubin boja odležalog crvenog vina, relativno lakog tela
Desno: Tamno crveno, koncentrovano i odležalo vino
Levo: Živahno, delikatno, šumeće belo vino; mladi šampanjac
Desno: Fascinantna boja zlata, odležalog desertnog vina
U sledećoj „Priči o vinu“, a obzirom da se o bojama vina može još dosta toga reći, nastaviću sa tekstom. Pre svega o karakteristikama boje belih, roze i crvenih vina. Naravno, tako će i da se završi priča o boji vina.
Živeli!