Kada se čaša u kojoj se nalazi vino blago zavrti i ostavi da stoji na stolu, ubrzo se uočavaju kapi koje se slivaju niz zid čaše. Uobičajeno se kaže da vino “plače” i da su to njegove “suze”. Ovaj enološki fenomen je poznat kao Gibbs-Marangoni-jev efekat, koji je još davne 1855. godine objasnio James Thomson. Alkohol u vinu je u odnosu na vodu, lakše isparljiv pa se na površini vina i uz zidove čaše formira vlažna površina. Kapilarne sile uslovljavaju da se tečnost penje na gore uz zidove čaše, a usled povećanja površinskog napona formiraju se “suze” koje klize ka površini vina. Što veća koncentracija alkohola u vinu to se veći broj “suza” pojavljuje na zidu čaše. Najčešće su ove kapi bezbojne, a neće da se formiraju ako čaša nije dobro isprana od deterdženta. Dakle, pogrešno je smatrati da se radi o glicerolu. Međutim, s obzirom da se najčešće veća koncentracija alkohola u vinu povezuje sa njegovom “snagom” možda treba da se razume i komentar da se radi o: “suzama koje čine duh vina koji se kondenzuje na zidovima čaše”.