Proizvodnja vina u porodici Valčić ima dugu tradiciju. Početkom 20. veka, Uroš Valčić iz Vlasotinca bavio se proizvodnjom i otkupom grožđa iz Vlasotinačkog regiona kao i proizvodnjom vina. Otuda se u našoj porodici u šaljivom smislu, voda koristi za pranje ruku i kuvanje, a pije se vinô. Onaj ko zna dijalekt juga Srbije, zna kako se izgovara ô.
U periodu do Drugog svetskog rata, Uroš valčić je bio jedan od akcionara „Vlasotinačke vinarske zadruge“, čuvene po crvenim i belim vinima kao i rozeu.

Postoji i anegdota koja kaže da je prilikom jedne posete Beogradu, kelner naplatio Urošu 3 dinara za litar vina. Znajući da on prodaje vino kafanama po jedan dinar, Uroš se odlučio da iznajmi kafanu. Tako je iznajmljena kafana „Kamenović“ kod Vukovog spomenika. Kasnije, svoje prve profesionalne korake su u toj kafani pravili poznati Beogradski ugostitelji kao što su to Aca „devetka“ i Neša Trandafilović.
Često su kod „Kemenovića“ svraćali profesori tehničkih fakulteta, od preko puta. Jednom, kada je Uroš smatrao da ima posebno kvalitetno vino, doneo je za profesorski sto bokal tog vina. Posle kritika od strane većine profesora, Uroš je okrivio kelnera da je pobrkao burad iz kojih je sipao vino. Onda je Uroš otišao da „ispravi“ grešku. U podrumu je dodao vodu u bokal sa vinom. Sada su profesori bili zadovoljni vinom. Na to je Uroš rekao: „e moji profesori, celog će života da pijete Savsku vodu“.

Istorijske okolnosti posle Drugog svetskog rata, uslovile su da je vinograd kao i sva oprema vinarije Deda Uroša, prešla u vlasništvo nove Jugoslavije. Međutim, organizacija u smislu Vlasotinačke vinarske zadruge se nije ugasila već je nastavila da radi pod „kapom“ Poljoprivrednog kombinata Beograd (PKB).
Iz tog vremena, poznati su nazivi vina kao što je to Grom i Plemenka. Grom je pravljen većim delom od Prokupca, a Plemenka je pravljena od raznih belih sorti grožđa pri čemu je boju i miris dugovala muskatnim sortama.

Dakle, porodična vinarija „Valčić – proizvodnja grožđa i vina“, nastavlja prodičnu tradiciju uzgoja grožđa i proizvodnje vina, a prvi koraci su napravljeni krajem 20. veka. Na svom imanju u Beogradu (Miljakovac III), Miroslav je zasadio 300 čokota crnog grožđa. Prvo vino, kupaža Cabernet sauvignon-a (80%) i Merlot-a (20%) napravljeno je 1999. godine.

Svestan da se primiče penzija, a da bi i dalje ostao aktivan Miroslav koji je bio redovan profesor Beogradskog Univerziteta (Fakultet veterinarkse medicine, Katedra za zarazne bolesti životinja i bolesti pčela), 2005. godine kupuje od nasleđenih para imanje u okolini Uba, u selu Gvozdenović. Zajedno sa suprugom Oliverom, 2008. godine podiže zasad vinove loze na oko 3 hektara. I u ovom slučaju, radi se o proverenim, međunarodno priznatim i po kvalitetu potvrđenim sortama grožđa: Cabernet sauvignon i Merlot. Procentualni odnos je 80:20 što je u stvari osnova tzv. „Bordovske“ kupaže. Neki bi u Francuskoj rekli: „Kraljevska“ kupaža.